Ђурђиц, једна од најчешћих слава српских породица 

16. новембра се у храмовима Српске православне цркве и православним домовима обележава Ђурђиц. То је једна од најчешћих слава српских породица. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње. Једном 16. новембра као празник преноса моштију светитеља, Ђурђиц, и други пут 6. маја када се обележава дан његове смрти, Ђурђевдан.

На литургијама у храмовима помиње се страдање светог Ђорђа, чије су мошти, по жељи самог светитеља, пренете у Лиду палестинску, у храм њему посвећен. Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње - као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја (23. априла по календару СПЦ) када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан). У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.

Светог Георгија црква помиње као великомученика и борца за хришћанство. Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.

Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.

Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На православним иконама и средњовековним фрескама, Свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем, убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник, Ђурђиц се представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.

У православним манастирима, Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.


Веровања

Постоје многа српска веровања и обичаји у вези са периодом између Ђурђица 16. новембра и Светог Мрате који се слави 24. новембра. Ти дани се у народу називају Мратинци или Вучји дани јер је Свети Мрата заштитник вукова. У том периоду ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне радове, обућари и кројачи су на одмору. Вукови се у тим данима не лове јер то доноси несрећу.

У селима западне Србије у ове дане се клало, ћутећи у рану зору на кућном прагу, црно пиле или млад црни петао. Претходно се пилету или певцу завеже црним концем кљун да не би пустио никаквог гласа. Одсечена пилећа глава везивала се црвеним концем о вериге, па се са њом бајало у време доласка вукова.

Народна прича говори о човеку који је секао дрва у шуми, када су га пресрели вукови, предвођени највећим, хромим вуком, који га је упитао да ли слави светог Мрату. Уплашен сељак га је слагао да слави после чега су се вукови покупили и отишли. Човек  отрча право код попа и јави му да узима Мрату за приславу, а од те године вукови нису више залазили у његов тор.


Легенда

Једна од најлепших легенди која се везује за светог Георгија гласи овако:

“По предању, у језеру у близини града Лида, у Палестини, живио је огроман змај, који је мештанима оближњег града Вирита стварао бројне неприлике. Змај је често излазио из језера и прождирао људе који би се нашли у близини језера а, поред тога, имао је и отрован задах од кога су се људи разбољевали и често и умирали. Житељи овог краја су се најзад обратили и свом владару за помоћ али им он заповеди, да би се решили својих проблема са змајем, да сваког дана на обали језера жртвују по једно дете. Народ то прихвати и од сутрашњег дана започне жртвовање деце.

Сваког јутра је по једно дете било остављано крај језера и убрзо и прождирано. На крају је дошао ред и на ћерку тог владара, јединицу, коју окитише и припремише за жртву змају. Док је уплакана девојка стајала крај језера, пред њом се указао свети Георгије, јашући на коњу, са копљем у руци. Тад је и змај изашао из језера а Георгије је појурио ка њему и забио му копље у чељуст, пригњечивши га за земљу. По Георгијевом наређењу, девојка везује свој појас змају око врата и води га према граду. Градски владар и сви житељи због тога примише хришћанство а у граду убрзо буде изграђена и велика црква посвећена пресветој Богородици и светом Георгију”.

 

ЂУРЂИЦ - МОЛИТВА ПРВА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин!

ЂУРЂИЦ - МОЛИТВА ДРУГА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

Свети, славни и свехвални великомучениче Георгије! Сабрани у храму Твом и приклоњени пред светом иконом Твојом, ми молимо Тебе познатог посредника наших жеља: Моли с нама и за нас милосрдног Господа; да нас по неизмерној доброти Својој милостиво услиши; да не превиди наше молитве односно нашег спасења и живота, и да нам дарује победу над видљивим и невидљивим непријатељима вере наше и спасења нашег. И опет припадајући Теби, свети победоношче ми Те молимо: даном Ти благодаћу укрепи у борбама православне хришћане; разруши силу насрнулих непријатеља; нека се постиде и посраме, и безочност њихова нека се сломи; нека познаду да ми имамо божанску помоћ; свима што су у невољама и опасностима укажи своју многомоћну заштиту; и умоли Господа Бога, свих твари Саздатеља, да нас избави од вечних мука, да бисмо, исповедајући Твоје заступништво, једнако прослављали Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове. Амин!
 
Инфо  Избор , Судбина , Вера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
e-max.it: your social media marketing partner