Михољдан или Миољдан је празник који се празнује 29. септембра/12. октобра. Тај дан је у календару Српске православне цркве посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику (негде Кириак, Кирик).

Киријак Отшелник је био коринтски пустињак који је живео средином V века. У раној младости отишао је у Јерусалим, где је ступио у манастир. После двадесетак година повукао се у пустињу. У његовом житију се каже: „Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочуо се као велики подвижник надалеко, те многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне.“ Каже се и да је био крупан човек, снажан телом и да је такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Познат је као велики бранилац православне вере и борац против јереси, нарочито Оригенове. Умро је 557. године, у 109. години живота.

Није сасвим јасно због чега овај празник носи назив Михољдан. Најизвесније је да је добио име по светом Архангелу Михаилу, који се у католичкој цркви слави тог дана (29. септембра по грегоријанском календару). Име је, дакле, настало од Михаљ или Миховил, како се код Мађара, односно Хрвата, назива Архангел Михаило. Ову тезу поткрепљује и чињеница да је празновање Михољдана посебно распрострањено у српским крајевима који су били под Аустроугарском, и да је најпре прихваћено од стране Карловачке митрополије, а затим и у осталим епархијама Српске православне цркве. Ипак, треба напоменути да поједини аутори доводе у питање везу између назива Михољдан и светог Аргангела Михаила.

Михољдан се, као и Преопдобни Киријак Отшелник, у неким породицама слави као крсно име 12. октобра по новом календару. То је једна од петнаест најчешћих српских слава. Прославља се као и друге крсне славе код Срба. Уколико падне у мрсан дан спрема се мрсно, а у посан дан, посно.

У народном календару се не помиње свети Киријак Отшелник, већ само Михољдан. Дан у који пада Михољдан је варовни дан и тада се ништа не ради. Праћен је различитим обичајима. У народу се сматра да тек тада почиње права јесен. Уколико је око овог празника висока температура и лепо време, ти дани се називају михољско лето (негде и сиротињско лето) и користе се за завршетак јесењих послова.

У опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све послове пре зиме. У појединим крајевима је обичај да се младенцима, који су ступили у брак после зимских задушница, на Михољдан носе поклони. У неким насељима су на салашима приређиване свечаности ради приплода стоке, посебно оваца, тзв. овновске свадбе.

Овнови који су претходних недеља одвојени од оваца на овај дан се на салашу пуштају међу њих, окићени цвећем, а домаћини приређују свечани ручак. Срби у Дунавској клисури, у Румунији, празнују тзв. Тејкин дан, због злих сила које тамане живину, нудећи пролазницима спремљену храну за здравље тејкама (теткама). У Хомољу се Михољданом назива други дан Митровдана и празнује се због мишева, па се тамо зове и мишији дан. У Гружи се веровало да на тај дан угину сви мишеви који нису скупили зимницу. У банатским селима се на Михољдан спрема за душу као о задушницама.

Михољдан, односно свети Михољ, сматра се заштитником морепловаца и највише га славе православни у приморју. У Боки Михољдан зову и господски празник, јер су га славиле чувене адмиралске и капетанске породице. Морнари не испловљавају на море јер се верује да Светог Михоља треба прославити код куће. Верује се да су рођени овог дана посебно надарени и благословени, и да ће имати свакојаке благодати у животу.

У многим насељима је Михољдан дан када се одржавају литије, заветине или преславе, а у трговачким срединама и већи сабори и панађури.


Литература

Енциклопедија православља, Београд: Савремена администрација, 2002.

Милеса Стефановић-Бановић

e-max.it: your social media marketing partner