Лоза Светог Симеона је вековима позната по томе што дарује децу бездецниим супружницима који се искрено моле за потомство.
По древном светогорском предању, које се преноси кроз генерације монаха, кад нестане икона Богородице Иверске (из светогорског манастира Ивирона), опусти испосница Светог Саве и кад се осуши лоза Светог Симеона Мироточивог, наступа крај Свете Горе, а то значи да нас је Богородица напустила.

Свети Сава - чедо измољено од Бога

Иако вишеструко благословени породом, Стефан Немања (потоњи Св. Симеон Мироточиви) и његова супруга Ана (потоња Св. Анастасија) силно су желели још једно дете, али им то, због њихових позних година, више није бивало. Тада су се посветили усрдним свакодневним молитвама Богу за још једно чедо, радост и утеху у старости, заветоваше се Богу да ће, ако им услиши ову молитву, наставити да живе као брат и сестра.

Тако је Бог - на молитву дао највеће светло нашег неба, Растка Немањића - Светог Саву, а Немања и Ана су након тога испунили свој завет. Тако је Свети Симеон Немања постао и један од највећих молитвеника за бездетне родитеље, упознавши још за живота силу молитве и љубави према деци.

Свете мошти

Kад је Свети Сава, 1208. године, хтео да пренесе мошти свога оца, Светог Симеона Мироточивог, из Хиландара у Србију, да би над њима измирио своју браћу, Стефана и Вукана, завашену око српског престола, то је код тадашњег хиландарског игумана Методија и манастирског братства изазвало неслагање. Наиме, монаси су били веома везани за Светог Старца Симеона, са њим су дошли из Србије на Свету Гору, а бојали су се да ће без њеа манастир остати незаштићен од разбојника, гусара и крсташа, који су у то време харали Светом Гором.

Свети Симеон је прослављен од Бога: из његових моштију потекло је свето миро, а то је братство Хиландара давало осећај поуздања и заштите и молитвену помоћ Светог Старца. Једне ноћи, Свети Симеон се јавио у сну игуману Методију, говорећи: "Чедо ја треба да идем у Отачество наше, а из мог гроба ће израсти винова лоза и док она буде доносила род, почиваће мој благослов манастиру."

Тако се братство умири и допусти да Свети Сава пренесе свете мошти у Србију. По предању, још исте, 1208. године, из гроба Свети Симеон је заиста никла лоза, изван свих закона природе, из земљишта на коме винова лоза иначе не успева. Прошла је вреном и кроз зид цркве, па је у потоњим вековима направљен за њу и посебан подупирач са спољне стране цркве.

Агрин дар

Од тада лоза Светог Симеона доноси богат род, не тражећи никакву посебну негу, ни прскање, ни оламање. Вековима је већ знаменита по томе да бездетним супружницима доноси пород. Први сачувани писани документи везани за лозу и грожђе датира из 1585. године. Тада је турски ага, који није имао порода, помоћу лозе Светог Симеона добио децу. После десет година дошао је са најстаријим сином у Хиландар, да га остави ту на дар, говорећи:

"Ово сам дете од вас добио, па га вама и враћам". Но, хиландарски монаси му одговорише: "То ти је дете Бог подарио, на молитве нашег оца Симеона, па нека код тебе и остане, а своју захвалност према нашем манастиру можеш да изразиш на неки други начин". Тада ага поклони Хиландару велико имање недалеко од Свете Горе, на коме настаде метох Хиландара, манастир Kаково.

Деца као плод лозе Светог Симеона

Вековима стижу у Хиландар писма и молбе бездетних супружника за помоћ. Шаље им се парче орезане лозе и три зрна осушеног грожђа, уз детаљно упутство за употребу. Супружници поступају тзв. Хиландарском посту, у трајању од 40 дана, након чега узимају плодове свете лозе.Хиландарци објашњавају да се деца не добијају, већ заимају, будући да децу не добијамо на поклон, она нису наша, већ Божија. Зачеће и рађање деце измољене на овај начин најчешће се збива противно закону природе и медицине.

Бројне стручне презентације и предавања лекара сведоче о рационално необјашњивим начинима зачећа, показујући чак и фотографије и анатомске приказе који сведоче о потпуним немогућностима да жена, муж или обоје зачну, али је до зачећа ипак дошло.

Ова деца су измољена и од родитеља и од Светог Старца, па се зато зову чедима Светог Симеона. Њихово васпитање се не препушта законима овог света, већ их ваља подизати у Христовој вери и љубав, не заборављати чији су.

Свакако, овде није реч о умишљеној посебности ове деце или било чему што би родитељима дало повода за гордост, већ о појачаној свести да је њима Бог децу дао на молитву и изван земаљских законитости, па је молитвени пут онај којим треба наставити.

Из Хиландара у читав свет

Највише писама и молби стиже из Грчке, али и из Америке, Европе, али и од стране протестаната, католика и муслимана. Вероватно жене тајно приступе посту, ако су мужеви атеисти, вршећи молитвено правило и за мужеве, који се на крају увере у силу светородне лозе самим рођењем детета. Многи тада прелазе у Православље, а неки дају деци имена Немањића: Симеон, Симон, Сава, Растко, Анастасија, Ана...Рађају жене у позним годинама, оне који су преко 20 година били неплодни, рађају се близанци, тројке...

У Хиландар долазе и они који су сами измољени од светог Симеона...

Дешава се да неки који моле не добију децу, али то може бити приписано само Божијим плановима. Можда је то због њиховог личног здравља тако најбоље...

Пут до лозице

Ради добијања светог грожђа и лозице Светог Симеона, супружници могу писати молбу манастиру Хиландару, могу се обратити некој од поклоничких агенција и група које редовно одлазе на Свету Гору, а најлепше је да супруг или неко духовно близак тој породици личноходочасти Хиландар и затражи свете плодове. О овоме је најбоље посаветовати се са својим духовником...


Пост

Хиландарски пост се сматра најтежим. Наиме, он треба да пада ван уобичајених годишњих постова, па је потребно да супружници одреде тих 40 дана изван осталих постова. Пости се строго, на води, осим ако здравље супружника то не допушта, а то онда разрешава духовника или иследника. Суботом, недељом и празницима разрешен је пост на уљу.

Благослов и молитве

Пред започињења поста, супружницима се читају молитве за добијање порода. То може учинити њихов духовник, исповедник или парох који ће и даље по искреној љубави молити за здравље и умножење породице. Истовремено за супружнике се моли и хиландарско братство.

Свих 40 дана врши се молитвено правило из хиландарског упутства. Парче орезане лозе се ставља у650 гр. освећене воде, од које свако јутро супружници пију по једну чашу, на празан стомак. Затим се првобитна количина воде стално надопуњује.

Свакодневно се врши 50 великих земних поклона и то: 25 ујутру, пред иконом Господа, уз молитве Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну/грешног, као и 25 пред спавање пред иконом Светог Симеона Мироточивог, уз молитве Преподобни оче Симеоне, моли Бога за нас.

Све то време супружници морају да се суздржавају од телесних задовољстава. Веома је битно да супружници у том периоду избегавају свађе, да праштају свима, да живе у молитви и смирено.

Важно је да се редовно причешћују и исповедају, да никоме не причају о посту, а најважније од свега је да верују. Вера у Бога је најважнија од свега.

Исповест, причешће и грожђе:

Након поста од 40 дана, супружници се исповеде и причесте након чега муж узима једно зрно грожђа, а жена два зрна грожђа. Све даље је у Божијим рукама.

Некоме благослов стигне одмах, а некоме након пар година, онако како Бог одреди да је најбоље за супружнике.

stil.kurir.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner