Pуски протојереј открио: чему служи света вода и како разликовати верски обред од сујеверја.

Свети Дух се спушта на обичну воду и чини је необичном, чини је светињом, која са своје стране преноси благодат свему чега се дотиче.
Молебни са освећењем воде служе се током целе године, нарочито за крсне славе и велике празнике.


Међутимм, велики број људи, чак и великих верника, не знају како се правилно користи и чему заиста служи.

Одговор на сва питања која се тичу овог верског обичаја дао је руски протојереј Игор Гагарин.

Зашто вода?

На грчком света вода се зове агијазма (Αγίασμα), у буквалном преводу - светиња. Светињом се зове оно што је испуњено благодати Божијом. То могу бити мошти светаца, иконе, миро, нафора. Али ипак, првенствено, под „светињом“ „агијазмом“, подразумева се вода, над којом је извршен чин водоосвећења.

По својим физичким квалитетима и укусу, света вода се ничим не разликује од обичне. Истина, она остаје свежа много дуже од обичне воде, али ствар уопште није у томе. Знам случај, када се и света вода покварила, и то ме нимало није подстакло да сумњам у то да је заиста била освећена.

Шта се дешава када обична вода постаје света?

Одговорити на ово питање није тешко, уколико се обрати пажња на речи молитви које свештеник чита при њеном освећењу. Ево првих од њих:
За освећење ове воде силом, и дејством, и силаском Светога Духа, помолимо се.



Силазак Светога Духа

Kада се тај силазак догодио први пут, када је Свети Дух сишао на дванаест ученика Господа, они су постали други људи, јаки, неустрашиви, с пламеном вером и жељом да проповедају целом свету.

Светим духом свака душа живи... - пева се у једном од често понављаних песама Свеноћног бденија. Свети Дух се спушта на обичну воду и чини је необичном, чини је светињом, која са своје стране преноси благодат свему чега се дотиче. У почетку освештавамо обичну воду, читајући над њом молитве, урањајући крст у њу. А потом, већ та сама вода преноси благодат свему што прскамо њом.

Зашто светињом постаје, пре свега, вода? Зар је само она способна да прими у себе Силу Божију? Наравно да не, не само она. На празничној Вечерњој ми освештавамо пет хлебова, пшеницу, вино и јелеј (уље). Постоји још и неупоредиво више освећење: када на литургији хлеб и вино постају Тело и Kрв Христа. Али од свих земаљских елемената, вода има посебан значај. Појам „вода“ и „живот“ су неодвојиви један од другог. То је јасно свакоме. Поред тога, опште је познато да се и ми сами састојимо скоро 80% од воде.

Зашто треба освештавати аутомобил?

Тако можемо добити да кроз веру провлачимо и сујеверје. Kроз побожност - магију. При том, ово друго се маскира првим. Kако разликовати једно од другог? И једно и друго је усмерено на нематеријални свет, на духовно, натприродно. Често се користе исте речи, појмови, форме. Станови савремених магова су окићени иконама, књиге заклињања, које се често могу наћи у књижарама, обилују помињањем Свете Тројице, Богородице, светих угодника.

Од учесника магијског дејства се не захтева никакав духовни напор, никакав подвиг, промена начина живота, покајање. Тамо је главно - правилно извршити ритуал, прочитати одређене речи, извршити одређене покрете телом. Вера указује на то да не живи "Бог због мене", већ "ја због Бога".

При магијском прилазу, човек већ није Божији послушник, већ се Божанство доживљава као нека сила, чија је намена да помаже човеку, да га чува и штити, лечи, и разрешава његове проблеме. Од човека се тражи да само правилно извршава "служење Богу". Те речи сам ставио под наводнике зато што, заправо, то ни није служење Богу, иако се извршава коришћењем свете воде, икона, крсног знамења.

Светом водом ми прскамо наше станове, да би они постали не само наши, већ и Божији. Да би сви станари у освећеном стану могли да кажу једни другима: "Христос је међу нама" - "И јесте и биће". Тужно је то, што за многе људе, који зову свештеника да им освешта стан, тај обред, такође, примају као магију.

"Освештајте, баћушка, наш стан, јер смо некако стално болесни овде! И разне непријатности доживљавамо.

Смисао доласка свештеника код таквих људи постоји само онда, ако он искористи ту ситуацију за прву проповед, ради тога, да би почео разговор о Христу, о Јеванђељу, о покајању. Добро је то што Јеванђеље "о Закхеју", које се чита у време чина освећења стана, даје одличан повод да се почне такав разговор.

Ми освештавамо, прскајући агијазмом (светом водом), разне ствари, које користимо у свакодневном животу. Делом су то и аутомобили. О овом последњем, често се могу чути скептичне примедбе. Да, заиста то изгледа као победа магије. Људи, који се често никада нису ни прекрстили, долазе на новим аутомобилима и моле да их освештају.

Заправо у томе нема ничег лошег, што човек који почиње да вози аутомобил, а то је одговорна и опасна активност, моли благослов Божији, његову помоћ и заштиту. И молитва, која прати прскање светом водом, наравно да је исправна и неопходна активност пред почетак такве вожње. Али увек се трудиш да објасниш возачу да, уколико се тим прскањем све и заврши, особите помоћи и заштите не може да очекује. А после већ сам човек одлучује да ли ће то освештање бити његов први корак на дугом и тешко путу оцрковљења, или данак распрострањеном сујеверју, као да ће га прскање светом водом и читање свештеником некаквих тајанствених речи, само по себи избавити од невоља и несрећа.

Из искуства је познато, како се свака нечиста сила боји свете воде, овоземаљски духови злобе. Али тамо где нема искреног покајања, молитве, зли дух, кога су изгнали, увек се враћа.

Kада нечисти дух изађе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га. Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изашао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог (Јеванђеље по Матеју 12: 43-45).

За оне који верују

Главна намена воде је да гаси телесну жеђ. А шта је са духовном жеђи?

Обичном водом њу нећемо угасити. Она се гаси Духом Светим, и када пијемо свету воду, то је, такође, један од начина стицања Светог Духа. Јер није случајно Сам Господ више пута упоређивао Своју благодат с водом. Сетимо се приче о Самарјанки, из 4. главе Јеванђеља по Јовану. Или такве речи господа, које се читају на празничној литургији на Свету Тројицу, у тај дан, када се сећамо силаска Светог Духа на апостоле:

...Kо је жедан нека дође к мени и пије. Kоји ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово... (Јеванђеље по Јовану 7: 37-39)

Ове речи о води говоре сликовито, али за православне хришћане освештана вода је драгоцена због тога што је испуњена силом Духа Светог. И обратите пажњу на следеће речи наведеног цитата:

...Kоји ме верује..., ...који верују у име Његово...


Можемо ли прскати светом водом неверујуће или представнике других религија? Намеће се питање: "А зашто?" Ја, чак и при великом напору, не могу наћи макар иоле разуман одговор.

Вера у Исуса Христа, вера у Јеванђеље чини нас способним да примимо благодат, коју доноси света вода. Прскати њом или појити оне који не верују је бесмислено, и чак увредљиво, како за светињу, тако и за човека. Сам Господ никада не нарушава слободу човека, па зар можемо онда ми то себи да дозволимо?!

Читајући молитву освећења над посудом с водом, свештеник моли Господа:

...Учини, да она силом, дејством и благодаћу Пресветог Духа, буде свим рабам твојим који је с вером пију, узимају и прскају се њом, на опроштење грехова, ослобађање од страсти, избављење од сваког зла, умножавање врлина, исцељење од болести; на освећење и благослов дома и сваког места – на одагнање свих штетних и погубних испарења, и на стицање благодати твоје.

Шта додати томе? Шта може бити благотворније од горе наведених блага, која се надају да приме они који је "пију, узимају и прскају се"? Намерно сам издвојио речи "с вером". По вери нашој ће нам и бити дато.

Autor: manastir-lepavina.org

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner